ШАРПЛАНИНАЦ -КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ! – 2. дио

Vrijeme čitanja / Reading Time: 9 min

Разлози и мотиви за оваj оглед су различити. Као што обично и бива, колико есеjа, огледа, чланака, расправа, jош и више разлога; колико аутора толико и мотива, хтиjења, погледа… Велика ми jе жеља да полемике и расправе Шарпланинцу изађу из личних колосjека. Да се супротставе обjективна и стручна мишљења, снагом аргумената и струке, са циљем унапређења и (о)чувања ове наше дивне расе. Покушавам само да нађем гдје jе истина, шта jе стварност – шарпланинчева стварност

„Ко искрено и страсно љуби

Истину, Слободу и Отаџбину,

слободан jе и неустрашив као Бог,а презрен и гладан као пас”. (1)

Посвећено Петру Кочићу

Пише : Зоран М. Кос  / Фотографија : З. М.Кос

ШАРПЛАНИНАЦ -КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ! – 1. дио

У жижи мог кинолошког интересовања су пастирски пси и пси сjевера. У 2018. години обишао сам три постоjбине пастирских паса: прво Шар-планину у Макединиjи,шарпланинску расу – jугославенског овчарског пса, па Радушу у Босни и Херцеговини, колиjевку Tорњака, босанско херцеговачког и хрватског пастирског пса и, на краjу, Анадолиjу, постоjбину Kангала – турског пастирског пса.

Превалио сам близу 30.000 километара само у 2018.години путуjући по пашњацима и брдима, са номадимаи сточарим и по  изложбама, смотрама… Разговарао сам са много одгаjивача и пастира, размиjенио искуства са броjним кинолошких судиjама. Слажем се са ауторима коjи тврде да ниjедна врста паса ниjе тако, на посебан начин,везана за људе као пастирски пси. Народи, племена, коjи држе и гаjе пастирске псе имаjу много нераскидивих веза са овим псима. Таj однос ниjе као код других паса сличних намjена, рецимо овчарских паса (по намjени)или тjерача стоке. Ниjе то оно што зовемо „присност”,„приврженост” или „љубав”,више jе то скроман и слободан однос, онако горштачки тих, тежак суживот, хладан али постоjан, стамен и jасан, без видних емоциjа. Та веза и нит што веже пастирског пса и чобана-пастира jе чврста, а скоро невидљива, то jе веза планинаца коjи се силно воле, али то не манифестуjу, не показуjу, слобода њихова jе голема, а живот више него скроман. Са поносом их представљаjу и љубоморно чуваjу. Многе светковине тамошњих села и мjеста почињу и завршаваjу се представљањем ових паса.

Врло често и такмичењима у борбама ових паса (наравно, нажалост!), те „кушањима” и „пробама” на вука… Али и њиховим показивањима на саjмовима, такмичењима у њиховоj љепоти. У многим краjевима jужниjе од нас, према истоку, борбе ових паса одржаваjу се и данас, од новембра до априла ,па и у маjу,сваког викенда. Те борбе паса, више од половине власника, не сматра лошим. Jер, не знаjу другачиjе. Гадна навика jе то, са многим, разним и чудним образложењима.Обишавши недавно горе поменуте краjеве, сама су ми се наметнула поређења шарпланинске расе, Торњака и Кангала.Оно што сам примjетио, на великом броjу изложби коjе сам посjетио, као и у радном и природном окружењу ових паса, jесте то да су кангали, по природи свог бића,наjтипичниjи пастирски пси. Наjкомотниjе сам се осjећао међу њима. Код планинских пастирских паса леђна линиjа jе у облику слова „S”, а и надграђени су у „дослуху”са кретањем коjе jе кас, као типичан начин кретања пастирских паса. И ту jе Кангал типичан представник. Његов формат, леђна линиjа и надграђеност, су у предности у односу на Шарпланинца и Tорњака.

Такође, а што сам очигледно видио у Турскоj, кангали су наjмање искварени тзв. урбанизациjом и „врелином асфалта”. Зато jе потребно рећи да на кангале у Анадолиjи ниjе било утицаjа „модерне кинологиjе”, односнода jе његов исконски генетски кôд остао недирнут. Импозантан, величанствен jе броj паса, тих паса, пастирaца код стада у Анадолиjи.Моjи домаћини кажу да их jе тамо више од 20.000.

Већина паса тамо jе, меуђтим, налик кангалу. Mожда jе од тог великог броjа само пет посто чистих кангала. Величанствен броj и огромна површина „изворишта” кангала у поређењу са „извором” шарца (исто вриjеди и заторњака), малим планинским селом скромних габарита у ком су сви у “родбинскоj вези”, и стаиници и њихови пси, а мислим и да су ту и „наjурбаниjи” примjерци расе.Од истока ка западу, срећемо сличне или готово исте расе. Они иду преко Мале Азиjе, прелазе Босфор и стижу у Грчку, вероватно у 6. виjеку п.н.е. У античкоj Грчкоj jе, jош у 5. виjеку п.н.е. био познат тибетански пас коjи jеназиван и молосом (по тамошњем грчком мjесту) и то име му jе остало до данас. Молос jе, иначе, било и име jедног од Илирских племена. У Казахстану, на примjер, постоjе пси за коjе домаћини кажу да су расе средњеазиjски овчар, а да они тако неодољиво подсjећаjу и личе на наше торњаке. О румунском пастирском псу буковини не треба трошити риjечи. Наравно, има и шарених паса, црно-бjелих, са снажном лобањом и чељустима, снажне и грубе конституциjе као код иранских турских и курдских паса.

О СТАНДАРДУ

Кинологиjа jе научна дисциплина. Ниjе теориjа и расправа само, већ приjе свега живот, стварни живот паса,ововремени живот коjи има своjа правила и динамику,смисао и циљ. Она треба да допринесе да боље упознамо, чувамо и његуjемо наше расе паса, па и наше лиjепе шарпланинце и тако сачувамо наше кинолошко благо.
Знамо да FCI признаjе око 360 раса паса. Из Србиjе jе ту, поред два гонича, и Шарпланинац – раса пастирског пса чиjи патронат диjелимe са Македониjом. Ми у Босни и Херцеговини патронат над Tорњаком, нашим пастирским псом, диjелимо са Републиком Хрватском. Гоничи су се „дали” подиjелити. Тако да шарпланинац и торњак имаjу двиjе „маjке”.Свака земља чланица FCI-а предлаже стандард за расу коjа jе аутохтона за њено подручjе. Таj стандард мора да буде одобрен на Комисиjи за стандарде FCI-а.Када се усвоjи и обjави, према њему се суди одређена раса – и то на свим манифестациjама коjе се организуjу по правилнику FCI-а. Ми, као судиjе, обавезни смо да према њему судимо. Карактеристике пса на коjе се обраћа пажња су висина и дужина, поjедини диjелови тиjела- како изгледа глава, њушка, боjа очиjу, положаj и облик ушиjу, боjа и текстура длаке… У зависности од тога колико jединка одступа од прописаног стандарда, даjе се одговараjућа оцjена. Сваки стандард прописуjе и шта су лаке, тешке и дисквалификационе мане, и другог – нема!

Дакле, ми смо чланица FCI-а. И код нас вриjеди само службени стандард FCI-а!?И шта видимо код стандарда? Ништа са ничим!?
Четири службена jезика FCI-а, пети српски и шести македонски?Стандард FCI број 41 jе обjављен 24.11.1970 / FR – на француском, 03.10.1980 / EN – на енглеском, 09.05.1995 /ЕС – на шпанском и 29.09.2015 / DE – на њемачком.
Велики временски размаци су између обjаве истог стандарда. Нема аутора превода. Нису истовjетни. Не знамо коjи jе стандард важећи? И наjбитниjе jе то да врло велики дио популациjе паса коjи носе име шарпланинца нису у могућности „проћи” кроз стандард(е).Стандард наводи да су линиjе главе конвергентне а оне се разилазе, не конвергираjу. Стандард каже да jе длачни покривач раван, а длака треба да jе благо таласаста, као код свих пастирских паса.

О ПРЕПОРУКАМА И ОДЛУКАМА FCI-а

Стандард наводи, тражи комплетно и маказасто зубало. Одлуком FCI-а код свих паса дозвољава се недостатак прва четири премолара (4xП1), као и мањак кутњака М3. Кљештаст загриз ниjе дисквалификациона мана.Треба размишљати о томе. Ту jе и препорука FCI о функционалности: да се само функционално и клинички здрави пси  могу користити у узгоjу.

ТЕСТ КАРАКТЕРА ИЛИ БОРБЕ ПАСА

Модерна кинологиjа познаjе поjмове као што jе тест социjализациjе и провjера карактера пса. На таj начин jе наjлакше провjерити-тестирати пастирца и његовог водича на хуман и прихватљив начин и провjерити постоjаност jединке: ћуд, темперамент, позорност, да ли су снага и оштрина, коjу треба да посjедуjе пастирац, под адекватном контролом и њега самог и његовог водича.Карактеристичне особине шарпланинца су да jе смирен(миран), темпераментан, доброћудан, храбар, неподмитљив, одан лицима коjа су са њим у сталном контакту, а при свему томе и врло оштар пас. Ово све, наравно, треба провjерити обавезним тестом социjализациjе-карактера али никако борбама паса. Можда би и то ваљало записати у стандард?

Стандард jе обавеза и мjера, стандард и раса требаи мораjу да корачаjу заjедно и говоре „истим jезиком”!

• 

• 

• 

• 

На ставља се…

* * *

(1) Jазавац пред судом, Петар Кочић, српски пjесник, писац и народни трибун, написано у Бечу 1903, а први пута обjављено у Загребу 1904. Године

(2) Шпољарић Б. 2008, Хрватска кинолошка баштина, Загреб

(3) фактографиjа (лат.+грч.), писање коjе се темељи на чињеницама, без већих анализа или коментара

(4) Зборник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) књига 13,страна 81-94

(5) „Илирски овчар”поjам коjи познаjемо или…? Б. Шпољарић, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016

(6) Домицил: правим паралелу са покраjином Акита гдје су настале расе акита и Шар планином коjа jе извориште расе шарпланинац

(7) Сви мисле да jе њихов шарпланинац наjбољи – интервjу др. М.Ал Дагистани, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.

(8) Шарпланинац у Македониjи – Годишњак КСРС, Бања Лука,2016.

(9) Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад, у поседу аутора овог текста

(10) Извор: Web: https://ksrs.rs

(11) Промjене поjединих екстериjерних параметара код jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини, М. Урошевић – Д. Дробњак, 2016. Годишњак КСРС,Бања Лука, 2016

12) Тежак, Петар Кочић (Због ове пjесме, обjављене у првом броjу његове „Отаџбине” 1907, Кочић jе осуђен на двиjе године робиjе)

* * *

* fair play (енгл.) – поштена игра; начин међусобног пословања или

односа у коjем се учесници држе и законских и моралних начела

* синџир – ланац , тур. зинцир

* аjван – стока, брав; исто и хаjван (тур.)

* благо – имовина, иметак, сермиjа

* jавашлук (тур.) – неодговорност

* повиjест (хр) – историjа

* уопће (хр) – уопште

* знаност (хр) – наука

Литература:

• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског

пса 6.02.1969.

• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса, 03.10.1980.

• Пастирски пси Балкана (др. Миливоj Урошевић, Пиетро Турина,Горан Станивуковић, Милан Jовановић) БАЛКАНСКИ ПАСТИРСКИ ПСИ, (Земун, 2002.)

• Биостатички модел тиjела торњака (М. Урошевић и сарадници,2016. Годишњак)

• Промjене поjединих екстериjерних параметара код Jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини (М. Урошевић и Д. Дробњак), 2016, Годишњак, Бања Лука

• Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.

• Шарпланинци ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд, 1997.)

• Књига о Шарпланинцу ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд 1990)

• Стандарди расних паса по FCI групама Прва књига (пето допуњено издање) Београд, 2015, КСС

• Шарпланинац, Зов, Београд, 2015, бр. 796, 797.798, 799, 800.

• Кинологиjа Србиjе, др Махмуд Ал Дагистани , Београд ,2013.

•Шарпланинац: Jуче,данас,сутра?, Душан Мариновић, Натура Онлине, Београд, октобар 2015, еКњига

• Хрватски планински пас Торњак, Лиљана Накић-Петрина,Торњак клуб, „Шибеник”, Шибеник, 2002.

• „Прилог познавања планинског овчарског пса Србиjе”, С. Антић  и С. Милосављевић, Зборнику Српске академиjе науке и уметности (САНУ), књига 13, Београд, 1951.

• Шарпланинац – настанак и коментар стандарда, Б. Шпољарић,

2016, Бања Лука, Годишњак

• Пасмина шарпланинац „пастирски пас” или класични „молос”,М. Урошевић – Б. Шпољарић, 2016, Б.Лука, Годишњак

• Хрватска кинолошка баштина, Б. Шпољарић, Загреб, 2018

Необjављени радови:

• Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим

просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад

• „Делтари Илири” Breed Standard, Kennel Kosova Club, 2002

Линкови:

Web http://www.fci.be/en/

Web https://ksrs.rs/

На ставља се…

THE DOG REPUBLIC (22

25.9.2019) 

ШАРПЛАНИНАЦ -КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ! – 1. дио