Poslije Prvog svetskog rata francuski odgajivači su se zainteresovali za bišone i radili na očuvanju istih. Zvanični standard za odgoj usvojen je 5. marta 1933. godine od strane „Société Centrale Canine of France“, a ovaj pas je imao dva naziva: Tenerife i Bichon. Kasnije, iste te godine, vrstu je priznao međunarodni kinološki klub „Fédération Cynologique Internationale“ sa predsednicom Madame Nizet de Leemans, a naziv je promenjen u „kovrdžavi bišon“ (Bichon à poil frisé), tj. „bichon frise“. 18. Oktobra 1934., u studijsku knjigu francuskog kinološkog kluba upisan je prvi primerak.
Ovi psi su u Sjedinjene Američke Države prvi put dovedeni 1956.godine, a godine 1975.g. AKC (Američki kinološki klub) osnovao je „Bichon Frise Club of America“.
THE DOG REPUBLIC / Fotografija:Peđa Milosavljević & Milovan Babić
Naziv rase: KOVRDŽAVI BIŠON
Originalni naziv rase: BICHON FRISE
Br. Standarda: 215
Klasifikacija FCI: GRUPA IX – PSI ZA PRATNJU I RAZONODU
Sekcija 1 : Bišoni i srodne rase
PORIJEKLO: Francusko-belgijsko.
PATRONAT: Francuska i Belgija.
DATUM OBJAVE VAŽEĆEG STANDARDA: 04.04.2016.
Opšti izgled: Mali pas, veseo i razdragan, živahnog hoda, njuške srednje dužine, duge i kovrdžave vrlo opuštene dlake koja podseća na krzno mongolske koze. Stav glave je posit i visok, oči su tamne, živahne i izražajne.
Glava: Lobanja duža od njuške, glava u skladu sa telom.
Nosna pečurka: Zaobljena, veoma crna, sićušna, fina i sjajna.
Usne: Tanke, vrlo suve, manje pa ipak kao kod šiperkija, opuštene tek toliko da bi donja usna bila prekrivena, ali nikada nisu glomazne ni viseće; prirodno su crno pigmentovane do uglova; donja usna ne treba da bude glomazna i vidljiva, ni meka i ne dozvoljava nam da vidimo sluzokožu kada je njuška zatvorena.
Zubalo: Normalno, što znači da su sekutići donje vilice smešteni neposredno uz i iza vrhova zuba gornje vilice.
Njuška: Ne treba da je debela i glomazna, ali nije ni napućena; obrazi su ravni i ne mnogo mišićavi. Stop je slabo naglašen, čeona brazda između lukova obrva slabo uočljiva.
Oči: Tamne, ukoliko je moguće ivice očnih kapaka tamne, više su zaobljene i nisu bademaste; nisu iskošene, živahne su, ne mnogo velike, ne dozvoljavaju da se vidi beonjača. Nisu ni krupne ni ispupčene, kao kod briselskog grifona i pekinezera; očne duplje ne treba da su izražene. Očna jabučica ne treba da je preterano istaknuta.
Lobanja: Ravna na dodir, mada glava izgleda okruglo.
Uši: Viseće, veoma odlakane savršeno kovrdžavom i dugom dlakom, nošene ka napred kada je pas u pažnji, na taj način da prednja (unutrašnja) ivica dodiruje lobanju i nisu odmaknute ukoso; dužina hrskavice ne treba da doseže, kao kod pudle, do nosne pečurke, ali se spušta do polovine dužine njuške. Uši su, manje više, velike i tanke kao kod ovih pasa.
Vrat:
Dosta dug, nošen visoko i ponosito. Okrugao je i tanak blizu lobanje, postepeno se proširuje da bi se umetnuo između plećki bez sudaranja. njegova dužina je vrlo približna trećini dužine tela (odnos je 11 cm prema 33 cm za jedinku visoku 27 cm); vrhovi plećki uz greben uzimaju se kao osnova.
Plećke: Dosta iskošena, nije ispupčena, deluje kao da je iste dužine kao i podlaktica, oko 10 cm, koja nije udaljena od tela, a lakat nije naročito izbačen.
Noge: Prave gledane od napred, vrlo uravnotežene, tankih kostiju; gledano od napred prednje došaplje je kratko i pravo, iz profila vrlo blago iskošeno. Nokti bi trebalo da su crni; ideal koji je ipak teško dostići.
Grudni koš: Vrlo razvijen, grudna kost naglašena, vita su rebra povijena i ne završavaju se naglo, grudi su horizontalno dosta duboke.
Slabine: Vrlo uzdignute do trbuha, koža je tanka i nije lepršava, hrtolikog izgleda.
Krsta: Široka, veoma mišićava i blago ispupčena. Karlica široka, sapi blago zaobljene, kičma je prava i čvrsta nešto niža od leđne linije kao kod pudle.
Butine:
Široke i veoma mišićave; vrlo kose, skočni zglob je isto tako zaobljen kao kod pudle, šape jake. Rep: Prirodno, rep je nošen uzdignuto i graciozno povijen, u ravni kičme, ali nije uvijen, nije skraćen i ne spaja se sa leđima; pa ipak, dlaka može da pada na leđa.
Pigmentacija: Po beloj dlaci trebalo bi da je tamna; polni organi su crno, plavičasto ili bež pig- mentovani.
Boja: Čisto bela
Dlaka: Tanka, svilenkasta, kovrdžava, vrlo opuštena, podseća na krzno mongolske koze, ni ravna ni upletena, dostiže dužinu od 7 do 10 cm.
Uređivanje: Pas treba da je predstavljen sa blago razgolićenim nogama i njuškom.
Visina: Visina grebena ne treba da prelazi 30 cm, mala visina je element uspeha.
Ozbiljne mane: Diskvalifikacija; prognatizam (predgriz-podgriz) ukoliko je razvijen tako da se sekutići više ne dodiruju; – ružičast nos, usne svetle boje, blede oči, kriptorhidija, monorhidija, rep uvijen i prevrnut kao elisa. Crne pege na dlaci.
Mane za izbegavanje: Pigmentacija koja se produžava na dlaku tako da formira riđe fleke. Ravna, talasasta, upletena ili suviše kratka dlaka. Blag podgriz ili predgriz.
N.B.
Mužjaci trebaju da imaju dva normalno azvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Samo funkcionalne i klinički zdrave pse u tipu rase koristiti
u uzgoju.
Dodatak standardu:
Dozvoljeno uređenje za izložbe.Glava: usi brada i brkovi su skraćeni i oblikovani da daju glavi okrugli ili oblik zvona.Tjelo: daje impresiu elegancije i vitkosti.Dlaka je skračena ali ne više od 3 cm na bokovima i butinama.Donja strana trbuha je oblikovana sa dlakom.Noge i stopala: cilindričnog oblika.Rep nesmije biti rezan.
http://www.fci.be/Nomenclature/Standards/215g09-en.pdf
THE DOG REPUBLIC (20.5.2020.)
