„Када се роди генерација дјеце која још није рођена, и када они стасају, проћи ће један вијек од погрома народа Козаре. Хоће ли тада та дјеца знати ко су били: Антун Милетић, Марино Зурл, Драгоја Лукић, Јана Кох, Диана Будисављевић… или ће и они заборавити њих као што смо ми били заборавили Арчибалда Рајса?“
Пише:Смиљана Антонић
Поводом Дана Општине Козарска Дубица, 27.4.2021. године Издавачка кућа „Гамбит“ из Јагодине,града побратима Козарске Дубице, чији је оснивач и власник Златомир Лазић, и Књижевна заједница „Васо Пелагић“ из Бање Луке чији је предсједник Ранко Прерадовић, покренули су иницијативу да се реализују два пројекта: Почасни грађанин Козарске Дубице и Вишенамјенски/универзални спомен-парк или трг посвећен дјеци Козаре. Ова иницијатива је упућена начелнику Општине, господину др Раденку Рељићу, предсједнику Скупштине Града и средствима јавног информисања, у нади да ће имати слуха да се подручје Козарске Дубице које је немјерљиво страдало у Другом свјетском рату на овај начин награди и сачува култура сјећања на све пострадале.
Зоран М.Кос, активни учесник бројних пројеката Издавачке куће „Гамбит“ и Књижевне заједнице „Васо Пелагић“, који су везани за страдање људи овог краја у току Другог свјетског рата, покушаће реализовати овај пројекат и пласирати га у јавност. Он даје образложење за реализацију оба приједлога.
ПРИЈЕДЛОГ ПРВИ
Да се поводом Дана Општине награди звањем
ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА КОЗАРСКЕ ДУБИЦЕ
Антун Милетић, историчар и пуковник у пензији.
Образложење:
Антун Милетић, историчар, рођен 30. јуна 1931. године у Славонском Броду, живи и ради у Београду од 28. новембра 1946. Завршио је петогодишње војно школовање. Био је официр ЈНА до 31. децембра 1990, када је пензионисан у чину пуковника, а на дужности начелника Архива оружаних снага СФРЈ.
Као историчар у Архиву оружаних снага СФРЈ, почео је први да објављује документа о Концентрационом логору Јасеновац, што је резултирало капиталним тротомним издањем (1986. год.), а потом и четвртим томом (2007. год.), у издању наше Издавачке куће „Гамбит“ и књигом са преко 80.000 имена и преко 65.000 НН жртва Јасеновца (2011. год.).
Од формирања Одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду против српског и других народа Југославије у 20. вијеку (до укидања 1994.) био је његов дугогодишњи и један од најактивнијих чланова. Са Владимиром Дедијером објавио је више наслова. Члан је историјске комисије Раселовог суда за Југославију.
Књиге које је објавио остају незаобилазне у сагледавању размјера злочина над нашим народом.
ПРИЈЕДЛОГ ДРУГИ
Да се у Општини Козарска Дубица уреди
ВИШЕНАМЈЕНСКИ / УНИВЕРЗАЛНИ СПОМЕН-ПАРК ИЛИ ТРГ ПОСВЕЋЕН ДJЕЦИ КОЗАРЕ са биљезима: Марину Зурлу, Драгоји Лукићу, Јани Кох, Диани Будисављевић…
Образложење:
У низу оних који су на свој начин „спашавали“ дjецу од сигурне смрти у Другом свјетском рату, каква је била гласовита Јана Кох, Диана Будисављевић и други, послије тог рата, у миру, на прочеље је стао књижевник и новинар Марино Зурл. Он није ту дјецу (највећи број их је из наших, козарачко-поткозарских крајева) директно спашавао од смрти, али им је враћао идентитет који им је рат мијењао захваљујући онима који су ту дjецу спашавали. Тако је покренуо чувену акцију „Арена тражи ваше најмилије“, која је касније придружила себи и бањалучки лист „Глас“ („Арена“ и „Глас“ траже ваше најмилије). На тај начин је Марино Зурл, човјек који је рођен у Сплиту, а живио и радио у Загребу, те последњих година пред овај минули рат у викендици на Јокином брду, у Пејићима, у Подградцима, идентитету вратио више од двије стотине те дјеце која су стасала у готове људе. О тој акцији написао је више књига, какве су „Јока, кћи козарачка“, „Седам јабланова“, „Прекинута психотерапија“ и друге. Снимио је више телевизијских филмова са том темом: „Јабланови“, „157“ (филм о нашој Мики Бундало с подручја дубичке општине)“, „Дjеца Козаре“ и др.
Тај и такав човјек, прави мали херој који је скоро читав свој радни вијек, па и живот, посветио овој активности спашавања идентитета у рату од смрти отете српске дjеце, Марино Зурл, заслужује нашу пажњу и поштовање у Козарској Дубици. Био би ред да му се одужимо тако што ћемо у нашем граду једном парку, можда тргу или, напосљетку, једној улици дати његово име или уредити СПОМЕН-ПАРК/ТРГ ПОСВЕЋЕН ДJЕЦИ КОЗАРЕ са спомен плочама/бистама: Марину Зурлу, Драгоји Лукићу, Јани Кох, Диани Будисављевић…
Надамо се да ћете користећи се искуствима других, прихватити и подржати нашу инцијативу, а у свјетлу културно-политичког памћења и сјећања, не заборављајући доказане и провјерене пријатеље нашег многострадалног народа, оних што су учествовали у спашавању нашег народа у ратна времена или на научној основи, у поратна времена, животни вијек посветили изучавању наше страдалне историје и прикупљању грађе о истој. Они су тако допринијели разумијевању времена и друштва у којем живимо и приказивању наше страдалне историје на реалној и научној историјски истраживачкој истини без могућности „ретуширања“ и минимизирања жртава нашег народа.
На овај начин бисмо се бар симболично одужили тако великим људима, заборављеним Марину Зурлу и Јани Кох, знаним Диани Будисављевић и Драгоји Лукићу.
Жеља нам је да све то на часу историје у Доњој Градини или Козарској Дубици казује Почасни грађанин Козарске Дубице Антун Милетић (1931), велики истраживач, још витални југословенски и српски историчар и магистар историјских наука.
Нама остаје да његујемо културу сјећања. Овакве ствари не смију да се забораве.
„Када се роди генерација дјеце која још није рођена, и када они стасају, проћи ће један вијек од погрома народа Козаре. Хоће ли тада та дјеца знати ко су били: Антун Милетић, Марино Зурл, Драгоја Лукић, Јана Кох, Диана Будисављевић… или ће и они заборавити њих као што смо ми били заборавили Арчибалда Рајса?“, овом реченицом истакао је Зоран М .Кос саму суштину проблема нашег односа према историји и свему ономе што се нашем народу у прошлости дешавало. Уједно је њоме дао најјачи адут за потребе реализације ова два пројекта.
THE DOG REPUBLIC(10.04.2021.)
