ШАРПЛАНИНАЦ -КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ! – 1. дио

Vrijeme čitanja / Reading Time: 8 min

„Ко искрено и страсно љуби

Истину, Слободу и Отаџбину,

слободан jе и неустрашив као Бог,а презрен и гладан као пас”. (1)

Посвећено Петру Кочићу

Чини се да jе моj пут на Шар-планину прилика и повод да говорим о будућности, будућности Шарпланинца- нашег пастирског пса. Говорити или писати о будућности не може бити ни обjективно ни разложно а да се не спомиње прошлост. Будућност се гради на темељима прошлости. А шарпланинац се може похвалити бурном прошлошћу.У даљини чуjем вапаj великог Кочића: „… тужан си и чемеран народе моj…”, а све ми се чини да одјекуjе… Шарпланинче моj!

Пише : Зоран М. Кос  / Фотографија : З. М.Кос

БУДУЋНОСТ СЕ ТЕМЕЉИ У ПРОШЛОСТИ

”Смjештен” на историjскоj вjетрометини шарпланинске посне, оштре и неукротиве земље, у бившоj заjедничкоj нам држави, заjедничкоj и народима и шарпланинцу, Jугославиjи- земљи,  коjа jе све само ниjе благонаклона безбрижном и удобном животу ни људима, а камоли псима. Више jе то личило на пут „од немила до недрага”, и тако одваjкада, а посебно бурно скоро циjели задњи виjек као и држава баш. Смjењивали су се на овоj балканскоj размеђи и краљеви и владари, а и “они други”. А Шарпланинац jе живио своj живот,некад мање, некад више, али увиjек – тежак!

И КАКВИ СУ МОГЛИ БИТИ?

Врлетни као планина коjа их окружуjе и доjи, оштри као мећаве коjе их шибаjу и кале, снажни и покретни као планински потоци коjи “размичу” стиjене тражећи своj пут. На та своjа путешествиjа понесоше запис, „кôд” коjиjе „усађен” у њихово биће, „шифру” за преживљавање,а резултат тог генома jе снажно и покретно тиjело, врло постоjана и мирна природа коjа га краси и заинтересованост за дешавања око себе.Omnia mea mecum porto. Све своjе собом носим, као што лиjепо рече jедан од седам старогрчких мудраца,филозоф Баиjас. А он, Шарпланинац, у своjим генима носи “хипотеку” прошлости коjа jе оставила голем траг.

Уназад неколико година у кинолошкоj литератури се поjављуjе термин етнокинологиjа (М. Урошевић и сар.2002). Таj термин чини ми се изузетно битним у сагледавању историjског повиjесног развоjа пса уз човjека односно у његовоj повиjесноj симбиози. Управо ће етнокинологиjа дати егзактан одговор на све проблеме коjе налазимо у истраживању повиjести паса (и кинологиjе уопће), те их управо она риjешава или упућуjе на остале знанствене дисциплине коjе могу помоћи у риjешавању неjасноћа, а што се потврдило и код овог исраживања,односно писања књиге.” (2)

А неjасноћа и проблема jе напретек. Могуће jе да управо етнокинологиjа обjасни како смо у двадесетом виjеку успjели „потрошити” и себе и „своjе” псе.

„ЈА ТО ВОЛИМ !”

Али зашто „љубав“ у поднаслову овог текста?Размишљаjући и пишући о пастирским псима, па и о шарпланинцу, нашем пастирском псу, наjмање сам имао података о стању у Македониjи. Наjлакше и наjjедноставниjе ми jе било посjетити ову државу и, наравно,Шар-планину и увjерити се у броjност, распрострањеност и квалитет популациjе шарпланинаца ,и на лицу мjеста видјети колико jе издашан извор расе о коjоj се испредаjу легенде.Одлучујем да одем у Прилеп, 11. марта 2018. године,када jе организовано Државно првенство за расу Шарпланинац. A и да посjетим Марков Град из кога су, попредању, дошли моjи Косови, у jедноj од многих сеоба,миjењаjући мjеста и презимена. На оваj пут креће и моj суграђанин и познаник, са жељом да набави штене шарпланинца како би освjежио” крв у своjоj одгаjивачници.По завршетку изложбе у Прилепу кренули смо у обилазак одгаjивачница и бачила широм Македониjе.Краjњи циљ jе Шар-планина. Прво Скопље, Прилеп, Битола, Гостивар, Тетово ,па опет, Скопље.Враћамо се преко Тетова према Шари. Путуjући кроз сњежну олуjу и наносе сметова на путу од Тетова ка Поповоj Шапки, причам са моjим сапутником о ономе штосмо видјели тих дана. А видјели смо много паса, одгаjивача, штенади… Типски шаролико, неуjедначено, али уобичаjено и очекивано.Полако се возимо, сабирамо утиске и покушавамо дониjети одлуку о штенету. Долазимо до момента кадаму кажем да jедно од типски исправне и лиjепе штенади,коjе смо видели, нема добар облик и величину уха, а онзначаjно каже, онако усхићено: „Jа то волим!”„То си ми могао рећи и много раниjе па да се не мучимо трошећи и вриjеме и новац”, мислим у себи а не говорим све до данас.„Ја то волим!”- jе нешто као густа магла коjа jе задесила и кроз коjу корача шарпланинац; и „тисућу jе ту проблема”, како рече чика Jова Jовановић Змаj, а обично се и заврши са: „Сада нећу ни оно што хоћу!”Jер, љубав се наjчешће изгуби и некако тихо ишчезне, као да jе никад ниjе ни било! Наравно да jе има али она нема везе са стандардом, оцjењивањем, родовником, одгоjним прегледом. Службено jе нема, ниjе ту.

• 

• 

Обjективно и стручно мишљење jе без емоциjа. У кинологиjи има љубави, али не и таквог облика и не може бити као пресудан и битан фактор у оцjени и процjени паса.Љубав нема граница, нема оквира, а стандард (норме) раса паса и те како имаjу.Ми смо врло импулсиван  народ коjи одмах, без дужег промишљања, jаких темперамената, силних,великих напона, кад би били  jединствени,  разумни,  одговорни, резултати би могли достићи наjвећу мjеру и велике краjње циљеве. Узвик „jа то волим !” jе jедан од битних разлога „оправдања” коjе произилази из нашег менталитета а обично jе изговор за већ учињено.Врло често су личне жеље, у стилу „мени се то свиђа”,оправдање за све и свашта код расе Шарпланинац. Наравно, и не само ту.

ЗАШТО ПИШЕМ… И ЧЕМУ СВЕ ОВО?

Да одмах разjаснимо: нити навиjам, нити кудим, нити хвалим. Покушавам само да запишем шта сам примjетио,запазио, регистровао, фотографисао, забиљежио на многим изложбама и дугим путовањима. Нисам од оних што сматраjу да много знаjу о Шарпланинцу, али понешто знам о пастирским псима. Можда, да напоменем ,да смо на нашем сеоском имању, имали два шарпланинца коjи су неславно завршили. Jедан мушки, из времена владавине Роналда Регана у САД, по ком jе и добио име,и jедну женку шарпланинку, приjе њега.Ово што слиjеди jе само мали дио мог виђења о планинском пастирском псу коjи стандард код FCI-а (Међународне кинолошке федерациjе), под броjем 41, познаjе под именом Jугословенски овчарски пас – Шарпланинац

Пишем ово, а плашим се, знаjући да jе писана риjеч,заиста, скромниjег домета. За записано важи оно што Платон рече у свом Седмом писму:” Уман човjек, оно што jе за њега наjозбиљниjе, никад неће повjерити спису. Запише ли те мисли у писмо, приjети им профанисање. Записано лети, иде од jедног до другог и свако га тумачи на своj начин – кад од вас оде, више му нисте кадри прискочити у помоћ као што jе то случаj код говора, бесjедеВjеруjем и jа у снагу и надмоћ живе риjечи и бесjеде,ипак одлучих се писати ово. Сматрам да као припадник оних коме jе повjерено да чуваjу расу немам право да шутим. Моjе виђење износим са племенитим циљем да укажем на проблем. Знам да теме и начин мог казивања неће разведрити читаоце, али вjеруjем да ће бар мало доприниjети и помоћи да се “разбистре” поjмови око Шарпланица.Као писац ових редова не живим у илузиjи да ћу да измjеним предрасуде и системски изграђена и усађена осjећања. Међутим, као човjек “пера” осjећам велику жељу да овдjе представим много успут забиљежених детаља, опаски, поређења, разговора, чуђења, мисли, коментара, броjева и обjавим нешто од фотографиjа.Много тога jе овде само фактографски (3) изнесено.

Биће то, моjа прича о Шарпланинцу, из мог кинолошко -новинарског угла.Покушаћу да се што више приближим истини у коjу jе тешко проникнути.

* * *

* * *

(1) Jазавац пред судом, Петар Кочић, српски пjесник, писац и народни трибун, написано у Бечу 1903, а први пута обjављено у Загребу 1904. Године

(2) Шпољарић Б. 2008, Хрватска кинолошка баштина, Загреб

(3) фактографиjа (лат.+грч.), писање коjе се темељи на чињеницама, без већих анализа или коментара

(4) Зборник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) књига 13,страна 81-94

(5) „Илирски овчар”поjам коjи познаjемо или…? Б. Шпољарић, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016

(6) Домицил: правим паралелу са покраjином Акита гдје су настале расе акита и Шар планином коjа jе извориште расе шарпланинац

(7) Сви мисле да jе њихов шарпланинац наjбољи – интервjу др. М.Ал Дагистани, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.

(8) Шарпланинац у Македониjи – Годишњак КСРС, Бања Лука,2016.

(9) Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад, у поседу аутора овог текста

(10) Извор: Web: https://ksrs.rs

(11) Промjене поjединих екстериjерних параметара код jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини, М. Урошевић – Д. Дробњак, 2016. Годишњак КСРС,Бања Лука, 2016

12) Тежак, Петар Кочић (Због ове пjесме, обjављене у првом броjу његове „Отаџбине” 1907, Кочић jе осуђен на двиjе године робиjе)

* * *

* fair play (енгл.) – поштена игра; начин међусобног пословања или

односа у коjем се учесници држе и законских и моралних начела

* синџир – ланац , тур. зинцир

* аjван – стока, брав; исто и хаjван (тур.)

* благо – имовина, иметак, сермиjа

* jавашлук (тур.) – неодговорност

* повиjест (хр) – историjа

* уопће (хр) – уопште

* знаност (хр) – наука

Литература:

• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског

пса 6.02.1969.

• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса, 03.10.1980.

• Пастирски пси Балкана (др. Миливоj Урошевић, Пиетро Турина,Горан Станивуковић, Милан Jовановић) БАЛКАНСКИ ПАСТИРСКИ ПСИ, (Земун, 2002.)

• Биостатички модел тиjела торњака (М. Урошевић и сарадници,2016. Годишњак)

• Промjене поjединих екстериjерних параметара код Jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини (М. Урошевић и Д. Дробњак), 2016, Годишњак, Бања Лука

• Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.

• Шарпланинци ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд, 1997.)

• Књига о Шарпланинцу ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд 1990)

• Стандарди расних паса по FCI групама Прва књига (пето допуњено издање) Београд, 2015, КСС

• Шарпланинац, Зов, Београд, 2015, бр. 796, 797.798, 799, 800.

• Кинологиjа Србиjе, др Махмуд Ал Дагистани , Београд ,2013.

•Шарпланинац: Jуче,данас,сутра?, Душан Мариновић, Натура Онлине, Београд, октобар 2015, еКњига

• Хрватски планински пас Торњак, Лиљана Накић-Петрина,Торњак клуб, „Шибеник”, Шибеник, 2002.

• „Прилог познавања планинског овчарског пса Србиjе”, С. Антић  и С. Милосављевић, Зборнику Српске академиjе науке и уметности (САНУ), књига 13, Београд, 1951.

• Шарпланинац – настанак и коментар стандарда, Б. Шпољарић,

2016, Бања Лука, Годишњак

• Пасмина шарпланинац „пастирски пас” или класични „молос”,М. Урошевић – Б. Шпољарић, 2016, Б.Лука, Годишњак

• Хрватска кинолошка баштина, Б. Шпољарић, Загреб, 2018

Необjављени радови:

• Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим

просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад

• „Делтари Илири” Breed Standard, Kennel Kosova Club, 2002

Линкови:

Web http://www.fci.be/en/

Web https://ksrs.rs/

THE DOG REPUBLIC (22.9.2019)