„ШАРПЛАНИНАЦ JЕ ФИЛОЗОФИJА ЖИВОТА”
Покушао сам да „проникнем” у ову мисао, да схватим право значење те често кориштене флоскуле. Знам за оне животне, изречене на филозофски начин. Наиме, он jе опрезан, са промишљањима у високим интелектуалним сферама, одмjерен, моћних интелектуалних аршина и умних промишљања. Само jа не видим ту везу између шарца и нас, такве филозофиjе и начина живота. Те одговорности. Те озбиљности, темељитости, студиозности, мудрог промишљања и чињења. То што слушамо,читамо и шта се дешава, са и око шарпланинца, некада су неумjесне гротеске ,а некада високе бурлеске.
Пише : Зоран М. Кос / Фотографија : З. М.Кос
ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:
„Рад „Шарпланина-како то гордон звучи!“ сe као нeкњижeвна врста сe можe формулисати као јeдан истраживачки поступак поткријeпљeн научним,објeктивним и прeпознатљивим чињeницама,истраживањима људи „од струкe“,љубитeљима расe Шарпланинац.Са овог аспeкта рад јe јeдан озбиљан приступ у облику ОГЛЕДА,ПРИКАЗА,ПОГЛЕДА,СТРУЧНОГ ИСТРАЖИВАНЈА…
Субјeктивност овај рад чини занимљивим јeр јe врло интeрeсантан колажни приказ тeматикe који јe поткријeпљeна различитим формама :рeпортажа,eсeј, фото-приказ,eлeмeнти путописа,дијалог,монолог,размишљања,eфeкти туђих мисли…
Свe у свeму –јeдано вeлико и широко истраживањe прeточeно јe у озбиљан рад који ћe дати значајан допринос развоју кинологијe,а посeбно очувању и враћању „старe славe“Шарпланинца као јeднe од најљeпших и најзначајнијих раса у „псeћeм роду“.
Проф.Милан Бокан
О КЛУБОВИМА
Морам да истакнем да има ентузиjазма у раду клубова и у матичним земљама и ван њих. Таj ентузиjазам jе себичан и ускогрудан, личан: сви раде за себе, сви раде по своме, архаично, без циља.
Рад клубова треба да обjедињуjу и воде стандард,држава(е), савез(и), стручна тиjела и комисиjе. Треба да постоjи интернационални клуб коjи би обjединио све клубове и одгаjиваче. Недостаjу и одгоjни прегледи без којих нема напретка у раси. Овако jе ентузиjазам само лична промоциjа, рад на трговачком типу паса и повиновању тржишту и комерциjали. Ово jе коло без коловође.Жали Божe, труда, узалуд потрошеног времена добронамjерних поjединаца и одгаjивача.
О ОДГАJИВАЧИМА
У Србиjи постоjи седам-осам одгаjивача, у Македониjи jе таj броj већи, око тридесетак. У осталим земљала постоjи по неколико одгаjивача, првенствено у Босни и Херцеговини, Републици Српскоj, Хрватскоj, Словениjи,Чешкоj, двиjе одгаjивачнице у Францускоj и неколико у САД. Нису сви они регистровани ,али у тим одгаjивачницама постоjе пси коjи завриjеђуjу пажњу и своjим изгледом и резултатима.
О ИЗЛОЖБАМА
Свjетско првенство за расу Шарпланинац, одржано у Скопљу, новембра прошле године, са мање од тридесет изведених паса, заслужуjе неславно – прво мjесто.
Врло jе занимљива оцjена господина Милоша Марковића из Србиjе, jедног од судиjа на изложби за шарпланинце, марта мjесеца прошле године(2018) у Бањалуци.Он каже: „Генерално, лош квалитет шарпланинаца,виђених паса коjе сам затекао овдје на суђењу. Има пар Клупска изложба шарпланинаца у Бањалуци,Република Српска, 2016. године: победници jединки коjе су квалитетне, остале не заслужуjу позитивну оцjену. По мени, губи се тип…. Проблем микса, а има и прелаганих керова, преслабе главе, са недовољно развиjаном доњом вилицом”.
Сjећам се да jе исто тако судио и казивао и Боjан Станоjевић неколико година раниjе у организациjи истог клуба, истим излагачима, скоро истим псима, код истог организатора.
Не миjењамо ми керове, миjењамо ми судиjе!
Судиjа Драган Бабић из Србиjе примjећуjе: „Имао сам прилику ове године (2018) да учествуjем на клупскоj изложби у Литомерицама и искрено сам био разочаран квалитетом изведених паса. Превише тешки пси и троми, са прегршт типских и анатомских недостатака и са нестабилним карактером. Некада jе постоjао „Интернационални шарпланинац клуб“, можда би оживљавање тог клуба довело до побољшања квалитета шарпланинаца у Европи, тj. до већег интересовања за расу. Чешка има дугу традициjу гаjења наше расе и jедини национални клуб коjи функционише. После пада комунистичког режима, велики броj паса из бивше Jугославиjе отишао jе у Чешку. Махом су то били пси коjи су узгоjно били неупотребљиви, али се опет створила jедна база матичних паса. Негде почетком 2000-тих опет jе кренуо масовни увоз шарпланинаца у Чешку, наjвећим делом из Србиjе. Чешки узгоj кренуо jе узлазном путањом и пси из те земље имали су запажене резултате, како на светским и европским изложбама, тако и на специjализованим изложбама у матичним земљама. Након пар година ренесансе чешког узгоjа, наишао jе период стагнациjе, а после тога и драстичан пад коjи и даље траjе.”
Посматраjући присутност шарпланинаца на међународним и државним изложбама врло jе уочљиво да jе њихов броj скроман. На неким манифестациjама се уопште и не поjављуjу. Као и оне jединке коjе се поjављуjу на тим манифестациjама, на затварању шампионата, осваjању титула и кандидатура. Те jединке нису ,нити ,могу бити представници своjе расе. То су спорадични случаjеви и далеко од оног гдје треба бити Шарпланинац на кинолошким манифестациjама у организациjи матичних савеза, а требало би да jе Шарпланинац понос националне кинологиjе! Све друго jест, само то ниjе.
Куд се то запутио Шарпланинац?
Последњих година и децениjа квалитет расе jе у паду. Раса стагнира, пропада, односно, има проблем са идентитетом.
JЕСУ ЛИ ДРУГИ КРИВИ?
Оцjене и погледи, овим поводом, су различити. На видјело испливаваjу безброjне креациjе наших „генетичара”. Парења у сродству у КП „Лепоглава” jе jедна од тих епизода.
Треба поменути и шарпланинца Дика, троjкаш по оцjени професора Павловића, што у ЦОП-у Ниш поста одликаш и родоначелник jедне линиjе јeр oпостоjи циjело jедно генетичко стабло на чиjем челу jе баш он. Дик jе оставио броjно потомство, оно са добрим, али и са лошим особинама. Његов костур jе и данас у кабинету ЦОП-а.Иначе, Дикови родитељи су познати пар из Золоошког врта града Београда, Гаро и Елза, обоjе са Шар-планине.
Шарпланинац jе наше национално благо и jедан од биљега нашег нациoналног идентитета. Све треба миjењати: и стандард, и име, и односе… Суштинску свеобухватну реформу треба извршити. Геном коjи посjедуjе Шарпланинац вриjеди и треба да га задржимо.Треба радити генетску базу, односно направити заjедничку базу кинолошки употребљивих паса.
СА ПЛАНИНЕ И ИСПОД ПЛАНИНЕ
Вриjеме jе за повратак кући. Враћам се са Шар- планине и у Jагоновцима, подно Шаре, у срезу тетовском, код домаћина Петка Петковског, коjи jе од малих ногу са шарпланинцем, одмарамо се разговараjући. Двориште пуно „шараца“…
Сабирам утиске, пакуjем опрему и лагано се припремам за пут кући. Гледам сниjежне врхове Шар-планине на пар километара далеко. Тамо jе олуjа коjа по врховима бjесни. Гадно за звиjери и људе, стоку и псе. Овдје jе много приjатниjе. Нема студени и сниjега, овдје jе прољеће.
Загледан у те сниjежне врхове путуjем у мислима кроз вриjеме. На почетку прошлог виjека Петар Кочић стиже до Скопља и Битоља, децениjу касниjе моj прадјед Петар Кнежевић враћа се са албанске голготе кући тим истим путем у Босну, а др Фрањо Булц, мало касниjе, спрема се на пут у Тетово. У круг по балканским гудурама.
Гледам траг у времену, гледам у прошлост, загледан у врхове Шаре, не би ли нашао пут за будућност.
Свакако, ред jе да истакнем гостопримство наших домаћина, јeр познато гостопримство jужњака потврдило се и у нашем случаjу. Тим приjе што знам како jе неприjатно слушати моjе коментаре коjи често нису угодни уху. Моj познаник и сапутник по Македониjи примjети: „Ти знаш бити брутално искрен”. А jа само мислим да сам искрен и сагласан времену и простору живљења – брутално суровом!
Срдачност на сваком кораку, и код Македонаца и код Албанаца. Осjети се и мирис барута. То нам дође као мирођиjа код нас балканских народа, коjа даjе неку чудну горчину без коjе се, изгледа, не може живjети. Атмосфера jе некако напета и трепери. Зато нас и прати глас да смо љубитељи „краjности”.
Гледам у Шар-планину и размишљам о нама и питам се риjечима великог Андрића из „Знакова поред пута”:
„… понекад се човjек пита да ниjе дух већине балканских народа заувиjек отрован, и да можда, никад и неће моћи ништа друго до jедно: да трпи насиље или да га чини!”
Случаjно или не, Шарпланинац jе у великом проблему!
„Jа то волим” ,као jедан од основних постулата „шарпланинца као филозофиjе живота”, осим милозвука и оправдања коjе све глупости чинимо шарпланинцу, jедно jе велико – ништа!
Црвоточина разjеда и гризе, полако али сигурно све:наше друштво, наш српски jезик и писмо, народ; све нагриза, па и наше кинолошко благо, гризе, извана и изнутра, изjеда биће нашег шарпланинца – српског пастирског пса. Циjели jедан виjек нам jе тако прошао, са том црвоточином, у магновењу и пропадању.
Само питам: да ли смо спремни да преузмемо наш дио одговорности за расу чиjа судбина зависи (између осталих) и од нас? Можемо ли да се према шарпланинцу односимо као према благу, а не као према аjвану или ће из наших карактеритичних антрополошких особина проистећи и његова неизбjежна судбина!?
„Тако ти jе то и на суду и на путу. Одасвуд нас биjе мраз и лед, и ми венемо и пропадамо к’о позни усjеви од студени. Слиjепи смо код очиjу, луди и блентави код памети, а оковани без синџира.” (12) •
На Бадњи дан љета Господњег 2019. године
„Ко искрено и страсно љуби
Истину, Слободу и Отаџбину,
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас”. (1)
Посвећено Петру Кочићу
* * *
(1) Jазавац пред судом, Петар Кочић, српски пjесник, писац и народни трибун, написано у Бечу 1903, а први пута обjављено у Загребу 1904. Године
(2) Шпољарић Б. 2008, Хрватска кинолошка баштина, Загреб
(3) фактографиjа (лат.+грч.), писање коjе се темељи на чињеницама, без већих анализа или коментара
(4) Зборник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) књига 13,страна 81-94
(5) „Илирски овчар”поjам коjи познаjемо или…? Б. Шпољарић, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016
(6) Домицил: правим паралелу са покраjином Акита гдје су настале расе акита и Шар планином коjа jе извориште расе шарпланинац
(7) Сви мисле да jе њихов шарпланинац наjбољи – интервjу др. М. Ал Дагистани, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.
(8) Шарпланинац у Македониjи – Годишњак КСРС, Бања Лука,2016.
(9) Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад, у поседу аутора овог текста
(10) Извор: Web: https://ksrs.rs
(11) Промjене поjединих екстериjерних параметара код jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини, М. Урошевић – Д. Дробњак, 2016. Годишњак КСРС,Бања Лука, 2016
12) Тежак, Петар Кочић (Због ове пjесме, обjављене у првом броjу
његове „Отаџбине” 1907, Кочић jе осуђен на двиjе године робиjе)
* * *
* fair play (енгл.) – поштена игра; начин међусобног пословања или
односа у коjем се учесници држе и законских и моралних начела
* синџир – ланац , тур. зинцир
* аjван – стока, брав; исто и хаjван (тур.)
* благо – имовина, иметак, сермиjа
* jавашлук (тур.) – неодговорност
* повиjест (хр) – историjа
* уопће (хр) – уопште
* знаност (хр) – наука
Литература:
• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса 6.02.1969.
• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса, 03.10.1980.
• Пастирски пси Балкана (др Миливоj Урошевић, Пиетро Турина,Горан Станивуковић, Милан Jовановић) БАЛКАНСКИ ПАСТИРСКИ ПСИ, (Земун, 2002.)
• Биостатички модел тиjела торњака (М. Урошевић и сарадници,2016. Годишњак)
• Промjене поjединих екстериjерних параметара код Jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини (М. Урошевић и Д. Дробњак), 2016, Годишњак, Бања Лука
• Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.
• Шарпланинци ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд, 1997.)
• Књига о Шарпланинцу ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд 1990)
• Стандарди расних паса по FCI групама Прва књига (пето допуњено издање) Београд, 2015, КСС
• Шарпланинац, Зов, Београд, 2015, бр. 796, 797.798, 799, 800.
• Кинологиjа Србиjе, др Махмуд Ал Дагистани , Београд ,2013.
•Шарпланинац: Jуче,данас,сутра?, Душан Мариновић, Натура Онлине, Београд, октобар 2015, еКњига
• Хрватски планински пас Торњак, Лиљана Накић-Петрина,Торњак клуб, „Шибеник”, Шибеник, 2002.
• „Прилог познавања планинског овчарског пса Србиjе”, С. Антић и С. Милосављевић, Зборнику Српске академиjе науке и уметности (САНУ), књига 13, Београд, 1951.
• Шарпланинац – настанак и коментар стандарда, Б. Шпољарић,2016, Бања Лука, Годишњак
• Пасмина шарпланинац „пастирски пас” или класични „молос”,М. Урошевић – Б. Шпољарић, 2016, Б.Лука, Годишњак
• Хрватска кинолошка баштина, Б. Шпољарић, Загреб, 2018
Необjављени радови:
• Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад
• „Делтари Илири” Breed Standard, Kennel Kosova Club, 2002
2019 © Copyright – Сва права задржана – Забрањено копирање
THE DOG REPUBLIC (04.10.2019)