БАБЕЗИОЗА паса је обољење које је проузроковано једноћелијским паразитом Babesia canis који паразитира у еритроцитима паса.Вектори у преношењу овог паразита су крпељи из рода Ixodes када сишу крв заражених паса а потом их преносе здравим псима. Сматра се да женке крпеља преносе узрочника болести на своје потомство, па тако геометријском прогресијом рађају се генерације нових заражених крпеља који представљају потенцијалну опасност за псе.
Пише : Горан Параш,доктор ветеринарске медицине
Ово обољење је сезонског карактера и најчешће се јавља у прољеће и у јесен када су повољни услови за размножавање крпеља.
24-48 сати је неопходно да заражен крпељ борави на псу да би пренио узрочника.
У крви паса бабезије се шизогонично размножавају и настањују здраве еритроците због чега долази до пуцања мембране еритроцита ,хемолизе и пратећих симптома болести.
Сл.1 крпељ причвршћен за кожу пса
Након инкубационог периода 6-8 дана јављају се симптоми болести:
– висока температура 39-41
– губитак апетита
-убрзано и отежано дисање
-хемоглобинурија (тамна боја урина због пребојавања хемоглобином)
-иктерус (жутица која је видљива на кожи и слузницама уста и очију)
-апатија ( безвољност и клонулост)
-понекад повраћање и пролив са крваво жућкастим садржајем.
Сл.2 изглед иктеричне слузнице уста пса
За власника је веома битно да на вријеме одведе пса код ветеринара тј. чим примијети било који од симптома.
Ветеринарима је веома корисна хематолошка анализа да би поставили коначну дијагнозу болести , а резултат те анализе углавном је сљедећи:
- смањен број еритроцита
- смањена концентрација хемоглобина
- смањен број тромбоцита
- смањен број леукоцита
- повећани еозинофилни гранулоцити
- повећан билирубин
Осим ових параметара добро је пратити биохемијску анализу крви због функционалног стања јетре, бубрега и слезине, који су оптерећени реакцијом на узрочника болести,и који детоксикационим и компензаторним механизмима и имунолошким системом покушавају неутралисати утицај узрочника и довести до оздрављења.
Читав организам реагује као цјелина на болест, а на нама је да препознамо симптоме и благовремено реагујемо да би спријечили могуће компликације и посљедице које могу бити погубне.
| ПАРАМЕТРИ КРВИ | ДОБИЈЕНЕ ВРЕДНОСТИ | РЕФЕРЕНТНЕ ВРЕДОСТИ |
| ЛЕУКОЦИТ | 5,6 | 6-12×103 |
| ЕРИТРОЦИТИ | 2,78 | 5,40-8,50×106 |
| ХЕМОГЛОБИН | 7,2 | 13-20 g/dl |
| ХЕМАТОКРИТ | 21 | 37-57% |
| ТРОМБОЦИТИ | 36 | 200-460×103 |
| MCH | 20,9 | 17,0-23,0 pg |
| MCHC | 28,9 | 31,0-36,0 g/dl |
| RDW | 12,9 | 14,0-17,1 % |
Сл.3 примјер хематолошке анализе
Компликације које се могу јавити у току болести углавном зависе од правовремено постављене дијагнозе и почетка терапије.
Зависе и од старости животиње и њеног стања прије почетка болести, као и од степена патогености узрочника и броја вектора на животињи.
Компликације које се јављају су:
- нефропатије ( слабости функције бубрега )
- неуропатије ( слабости функције нервног система )
- хепатопатије ( слабости функције јетре )
- анемија (малокрвност )
- борелиоза и друге болести гдје су крпељи вектори )
Коначну дијагнозу болести поставља ветеринар и то :
- На основу клиничког прегледа животиње
- Прегледом крвног размаза капиларне крви
- Хематолошком и биохемијском анализом крви
Сл.4 развојни облици бабезија унутар еритроцита
Терапија
Терапију одређује ветеринар на основу тачно постављене дијагнозе, врши контролу, прати ток болести, даје прогнозу болести и упутства власнику како да његује и храни обољелог пса.
Осим специфичне терапије, за бржи опоравак обољеле животиње дају се витамини, инфузиони раствори,некад је неопходна и трансфузија крви.
Колико је ово обољење често показују нам и ови статистички подаци из наше амбуланте MIM COOP урађени за 2012 и 2013 годину. У просјеку видимо да око 10% прегледаних паса у току године оболи од бабезиозе.
Статистика
| ГОДИНА | УКУПНО ПРЕГЛЕДАНИХ ПАСА | УКУПНО ОБОЛЕЛИХ | ПРОЦЕНАТ (%) |
| 2012 | 3224 | 276 | 8,5 |
| 2013 | 3816 | 398 | 10,4 |
| 2014(јануар-април) | 1218 | 112 | 9,8 |
Превентивна заштита је нешто чему треба посветити посебну пажњу а то је:
– избјегавање шетње паса на мјестима гдје су крпељи присутни у великом броју.
– кориштење заштитних средстава против крпеља (огрлице, спот он препарати, купање акарицидима и у новије вријеме таблете за оралну употребу са дејством против крпеља).
-преглед паса на присуство крпеља послије шетње и боравка у природи.
Из свега овога можемо закључити да:
- обољење се јавља када су вектори најактивнији
- спорадично се јавља и у току зиме
- превентива је најбоља заштита
- избјегавати станишта вектора
И тек тада куце могу мирно спавати.
Upozorenje: Ovaj tekst ne smije poslužiti za dijagnostiku niti liječenje vašeg ljubimca! Ukoliko imate problema navedenih u tekstu, OBABEZNO potražite pomoć veterinara!
http://veterinarskaambulanta.ba/
O autoru:
DVM Goran Paraš, urednik „Veterina i zdravlje životinja“
DVM Paraš Goran, rođen 7. 6. 1971. godine u Banja Luci, gdje je završio osnovnu i srednju Poljoprivrednu školu, profila veterinarski tehničar. Na Fakultetu Veterinarske Medicine u Beogradu diplomirao je 1998. godine i stiče zvanje doktora veterinarske medicine. Iste godine počinje da radi u ambulanti za kućne ljubimce “MIM COOP” u Banja Luci, gde radi i danas. Paralelno sa praktičnim radom DVM Goran Paraš već dvadeset godina bavi se i naučnim radom koji se ogleda u pisanju naučnih radova. Do sad je objavio više od dvadeset radova u časopisima nacionalnog i internacionalnog značaja. Takođe, svake godine počevši od 2001. godine učestvuje u edukacijama i prenosu svojih praktičnih iskustava kolegama na savetovanjima veterinara u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji. 2017. godine učestvovao je na Svetskom kongresu veterinara male prakse u Kopenhagenu aktivno sa radom. 2008. završio je na Fakultetu Veterinarske Medicine u Beogradu edukaciju iz oblasti primjene ultrazvučne dijagnostike. DVM Goran Paraš aktivni je član Vetrinarske Komore Republike Srpske, Evropske FECAVA i Svjetske WSAVA asocijacije veterinara male prakse. Svake godine u ambulanti za kućne ljubimce “MIM COOP” DVM Goran Paraš u okviru predmeta prakse Poljoprivredne škole iz Banja Luke edukuje mlade generacije budućih veterinara od kojih su veliki broj danas već i sami diplomirani veterinari.
